FUTOG
Футог је градско насеље у општини Нови Сад у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. има 18269 становника.
Географски положај
Варош на левој обали Дунава, на алувијалној тераси, на 82 м надморске висине, 6-7 км удаљен од Новог Сада, Бачка (Србија). Пошто је био смештен између два потока, утоке, назван је Футтак, Футог. Налази се на средини тока реке Дунав. Граничи се са градом Новим Садом и Ветерником на истоку, Руменком на североистоку, Кисачом и Степановићевом на северу, Гложаном и Бегечом на западу, а на јужној страни са Дунавом. Дугачак је 8 км. Површина територије износи 8.561 ха. Број становника је 18,269. Насеље чини Стари и Нови Футог.
Рељеф
Атар Футога се простире на лесној тераси, алувијалној равни и инундационој равни. Крај Футога се налазе две аде, док је један рукавац претворен у рибњак. Клима: умереноконтинентална, условљена близином Фрушке горе и Дунава. Ветрови су: кошава, западни и поветарац. Количина падавина: 700 мм годишње.
Биљне културе
Кукуруз, пшеница, индустријско биље, повртарске биљке и купус, по чему је и најпознатији; 10% Футожана се бави пољопривредом. Животиње: зечеви, лисице, фазани, јеребице; шарани.
Хидрографија
Река Дунав
Историја
Стари век. Археолошка налазишта – Сесије, Горње шуме, Водице, Боктерница и Пашњак. Иако су Словени у Бачкој присутни од касноантичког периода, налази датирају из IX века. Старомађарски материјал потиче из X века.
Средњи век.
Поседство Футога. Породица Футаки XIV век. Јоб Горјански средина XV века. Османско царство 1528/9-1686/7. Краљевина Угарска 1686/7. Од 1696. бира се футошки кнез до 1868. Имао је симболичну улогу, биран је обично једанпут годишње. Краљевска Комора 1686/7-1703. Генерал барон Јозеф Нехем 1703-1721. Потом је у поседу грофа Батлера, потом грофа Цернхауса. 1726. је под Комором. Јозеф Одвајер 1727-1731. Гроф Фрифрих Лоренц Кавријан 1731-1744. Михаило Чарнојевић 1744-1769. Гроф Андрија Хадик 1769-1801. Гроф Брунсвик 1801-1852.
Нови век. Гроф Котек 1852-1921. 25.11.1918. Футог је заједно са Бачком, Банатом и Барањом део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца одлуком Велике Народне скупштине у Новом Саду. 1921. извршена аграрна реформа.
Прва званична школа у Футогу, по забележеним подацима, почела је да ради већ 1707. године. Први учитељ тада отворене школе био је поп Јанко, који је поред учења црквеног појања подучавао своје ученике и основама писмености. Школа је окупљала мањи број младића из места, а по забележеним подацима поп Јанко је имао уписаног и једног ученика из сремског места Черевић са друге стране Дунава.
У другој половини 18. века почела је колонизација Немаца у Футог, која је завршена 1774. године. Бечки двор је својом политиком настојао да у овим крајевима ојача свој утицај те је поред осталих значајних војвођанских места одабрао и наше место у које би убацио своје верне поданике. Како су придошлице – које су староседеоци примали са отпором и неповерењем – што чвршће везали за нови крај, аустроугарска власт им је чинила многе повластице и давала сваковрсне помоћи. Спроводећи овакву политику у дело, футошки властелин гроф Хадик је 1778. године досељеним Немцима саградио школу.
Да би се супротставили све већем утицају Немаца, Срби који су живели у Футогу почели су да воде рачуна о културно-просветном уздизању свог живља. Мала школа, која је окупљала неколико младића, проширена је и на тај начин је створена могућност елементарног описмењавања већег дела локалног становништва. Започело је и поступно одвајање школе и њеног рада од цркве.
Саобраћај
Пут Нови Сад – Бачка Паланка, железничка пруга Нови Сад – Сомбор, река Дунав.
Футог је са Нови Садом повезан линијама јавног превоза бр. 53, 53Е, 54, 55 и 56.
Образовање
ОШ «Десанка Максимовић», ОШ «Мирослав Антић» и Пољопривредна школа са домом ученика.
Медији
Радио Футог 99,5 МХз ФМ. Култура: КЦ «Младост», галерије, градска библиотека
Установе
Месна заједница Футог, Дом здравља, полицијска станица, Ватрогасни дом, Старачки дом (Марианум), Дом ученика (Рудолфинум).
Знаменитости
Српска православна црква «Свети Врачи Козма и Дамјан» из 1776. Барокни стил.
Футошки дворац, данас Пољопривредна школа. Барокно-класицистички стил. Саградио га гроф Андрија Хадик 1777. У њему су неколико дана пре Сарајевског атентата боравили надвојвода Франц Фердинанд и његова супруга Софија Котек.
Стари жупни двор из 1777. Припада грађанској архитектури XVIII века.
Српска православна црква Светог Благовештења 1781-1947. Стил сеоског барока.
«Рудолфинум» или «Бастиља» из 1893. Стил еклектика. Данас Дом ученика.
«Марианум» из 1894. Стил историцизам. Данас Геронтолошки центар.
Римокатоличка црква «Свето Срце Исусово» из 1908. Неоготичка катедрала.
Ватрогасни Дом из 1909 са торњем из 1932.
Римокатоличка црква «Свето Тројство» из 1940. Не врши духовну улогу.
Знаменити Футожани
Марко Јелесић, Милош Јездимировић, Ђорђе Ђорђевић, Василије Николић, Лазар Кнежевић, Стеван Шијачки, Младен Шовљаков, др Светислав Стефановић, Дезидер Салаи, др Милан Костић, др Борислав Костић, др Светислав Костић, др Милан Николић, Стеван Дунђеров, др Милан Дунђеров, Хана Дунђеров, инг Душан Дунђеров, др Душан Јелесић, др Здравко Јелесић, др Ђорђе Топалов, Сретен Ј. Богдановић, Стеван и Нестор Бошњак, Милан Видак Видаков, Франц Хутерер, Милош Бугарин, Боривоје Миросављевић, др Бјеговић, др Љуба Шовљаков, проф. Маринко Пашић Хаџија, др Огњен Хађи-Зулуф Мандић, Велимир Брлетић, Срђан Спаић, Жарко Шкорић, Ђорђе Коцкаревић, мр Никола Кабић, потпуковник Радован Бабић Бабура, капетан Драган Краљевски, дипл. инг. Душан Нићифоровић, проф др. Ђорђе Нићифоровић, Вида Павловић.
Литература
Сретен Богдановић: Село Футог;
Милош Бугарин: Црква Светих Врачева у Футогу 1980.;
Мара Шовљаков: Варош Футог 2004.
Административни подаци
Држава: Србија
Покрајина: Војводина
Управни округ: Јужнобачки
Град: Нови Сад
Градска општина: Нови Сад
Географски подаци
Географске координате 45° 14′ 17″ СГШ
19° 42′ 22″ ИГД
Временска зона – средњоевропска:
УТЦ+1
Површина 80,3 км²
Надморска висина 85 м
Становништво:
Број становника: 18269
Густина насељености: 231 ст./км²
Остали подаци:
Поштански број : 21410
Позивни број: 021
Регистарска ознака: НС
Izvor: www.futog.rs
