TOPOLA

Општина Топола једна је од седам општина Шумадијског округа. Она заузима његов северни део. Како су јој границе према суседним општинама различите дужине и неправилног облика, то је и сама тополска општина издуженог облика. Дуж осе од југозапада ка североистоку протеже се у дужини од 31,5 километара. Краћа оса северозапад-југоисток има тек 5 километара. Целокупна граница дужине је око 108 километара. Од Београда је удаљена 80 км. На 220 км јужно од ње налази се Ниш, а раздаљина од 280 км на северу, до Суботице. Простире се на површини од 365 км2, на којој живи 29 000 становника, у просеку 77 становника на 1 км2.

Тополска општина заузима 14,91 % укупне површине Шумадијског округа (2.386,71 км2) и на четвртом је месту по пространству територије. Испред ње су крагујевачка, книћка и аранђеловачка општина. Осим Тополе и насеља Наталинци, које имају делом карактеристике урбаног насеља, остала општинска места сеоског су типа, што говори о опредељености овога краја за пољопривредну производњу. На територији тополске општине налази се 29 сеоских насеља. Године 2000. формирано је и регистровано укупно 30 месних заједница. На десној обали реке Јасенице налазе се насеља: Овсиште, Горович, Шуме, Горња и Доња Трнава и Павловац, а на левој Војковци, Горња Шаторња, Доња Трешњевица, Винча, Пласковац, сама варош Топола (уметнута између Каменице и Јасенице), Жабаре, Јунковац, Наталинци и Клока. Атари насеља Гуришевци, Наталинци, Манојловац, Доња Шаторња, Блазнава и Божурња налазе се на обе обале реке. На десној обали реке Кубршнице су села Липовац, Загорица и Рајковац, а на левој Крћевац, Белосавци, Јеленац и Маскар. На левој обали реке Раче сместило се село Светлић.

Плодно земљиште и умереноконтинентална клима погодују пољопривреди па је она водећа привредна грана. Воћарству се придаје посебна пажња, док се виноградарство сматра делатношћу од изузетног значаја. Поред пољопривреде Општина Топола свој развој у будућности базира на туризму као привредној грани од посебног значаја.

56. ОПЛЕНАЧКА БЕРБА
САБОР ИЗВОРНОГ НАРОДНОГ СТВАРАЛАШТВА

11. – 13. октобар 2019.

Организатор Општина Топола и Туристичка организација “Опленац” Топола

Постоји још једна могућност да се открије традиција Тополе, дух народа и његов начин живота. Од далеке 1962. године, у Тополи се сваког октобра одржава привредно-туристичка манифестација Опленчка берба. Истовремено са овом светковином траје и Сабор изворног народног стваралаштва, а све у част вина и грожђа. Покровитељи ове манифестације су Општина Топола и Туристичка организација „Опленац“ из Тополе.
KoloОву манифестацију Шумадинци једноставно зову Вашар у Тополи. Одржавање вашара (панађура) у Тополи датира још из времена кнеза Александра Карађорђевића. Сама Колореч вашар синоним је богате народне светковине. О тополском вашару певао је песник Добрица Ерић (Вашар у Тополи), док су, пре њега народни певачи сведочили да у том догађају уживају – Обраше се виногради, доле крај Тополе (песма је постала обележје Опленачке бербе). Грожђе и вино крепили су здравље, били извор снаге уморном сељаку који је често бивао ратник, будећи успавано весеље, подстичући разоноду и забаву. Тих октобарских дана, Топола постаје место на којем се окупља велики број људи. Они три дана славе бербу грожђа, дегустирају вина и проводе се уз музику коју воле. Организатори су се постарали да вашарску атмосферу употпуне и културним дешавањима: организују се изложбе, концерти, представљају се и продају производи домаће радиности и старих заната, сувенири, све са намером да сваки посетилац оде задовољан.

Oplenačka berba

Стара пословица нас учи: Кажи ми шта играш, да бих знао ко си. Игра поседује обележја карактеристична за сваку етничку заједницу и, као ретко који елеменат народне културе, одсликава дух народа. Народна игра је део древних ритуала који су пратили људски развој, тако да се кроз њу могу уочити промене у укупном начину живота људи. Она се преноси са генерације на генерацију и свака наредна преобликује игру на свој начин, дарујући јој своја осећања, богатећи је сликама своје свакидашњице, сјајем своје епохе. На Сабору се од извођача очекује да, у што изворнијем облику прикажу народно стваралаштво свога краја. Извођачи наступају у народним ношњама, представљајући своје песме и игре, свирајући на народним инструментима. Посебна атракција је саборска поворка улицама Тополе. Састављена је од свих учесника, који посетиоцима Опленачке бербе деле воће, а предводе је двојица коњаника носећи у рукама заставе Сабора.

Сабор изворног народног стваралаштва је манифестација која на прави начин помаже да се сачувају традиција и обичаји српског народа.

Посебна одлика овога краја, свакако су његови житељи. Вредни и изузетно љубазни домаћини, увек ће вам радо отворити врата свога дома. Гостопримљивост, отвореност и искреност, чувена национална кухиња, аутентичност обичаја и ношњи, изузетно веселе и динамичне игре, нарочито богата и занимљива историја праве су препоруке за путнике намернике и поклонике да посете овај крај. Његова колоритност и лепота остају трајно у сећању свих посетилаца. Ко има жељу да се врати природи, осети мир и лепоту једноставних пејзажа, свакако треба да посети Тополу и њену околину.

Како се шири Топола тако се шири и њена туристичка понуда. Шири се и добар глас о гостољубивости и култури Тополаца, префињеној гастрономији, доброј домаћој капљици, аутентичном сувениру, музици која поручује да би Тополу, у ствари, требало видети, али, пре свега, осетити и доживети сваки пут изнова.



Izvor: www.topolaoplenac.org.rs

www.youtube.com

Pratite nas i lajkujte
0