<\/p>\n
<\/span><\/p>\n LOV I RIBOLOV<\/strong><\/span><\/p>\n Stalno gajene vrste divlja\u010di u lovi\u0161tu \u010dine: srna, divlja svinja, zec, fazan, poljska jarebica i jarebica kamenjarka. Lovi\u0161te u funkciji ima slede\u0107e lovne objekte: 5 \u010deka na drvetu, 47 soli\u0161ta i hranili\u0161ta za krupnu divlja\u010d, 71 hranili\u0161te za fazane i poljske jarebice.<\/span><\/p>\n Poslednjih par godina povodom dana oslobo\u0111enja Svrljiga O.S.R.\u201cTimok\u201c organizuje kup Svrljiga u pecanju na plovak. Takmi\u010denje se organizuje na pisti iznad vre\u0107aste brane.<\/span><\/p>\n U Srbiji se \u010dovek odmah oseti vrlo prijatno. Seoske pejza\u017ee smenjuju duboki i nasmejani pogledi njenih stanovnika koji, uprkos velikoj nezaposlenosti (jedan Srbin od sedam ima posao), zra\u010de sre\u0107om za koju mi ponekad izgubimo recept. To je ono najvrednije \u0161to nam pru\u017eaju uz \u00abhranu iz mamine kuhinje\u00bb koja je uvek ljupko izlo\u017eena!<\/span><\/p>\n Nije mogu\u0107e u\u0107i u ku\u0107u, a kamoli boraviti kod nekoga, a da se ne probaju specijaliteti: \u0161umske jagode, suva govedina, gibanica, sok od bresaka, pita od zelja, povr\u0107e iz ba\u0161te, belmu\u017e \u2026 i naravno rakija! Na po\u010detku se otkine par\u010de poga\u010de, umo\u010di se u so i tako pojede. Dobrodo\u0161li!\u201c<\/span><\/p>\n SEOSKI TURIZAM U OP\u0160TINI SVRLJIG<\/strong><\/span><\/p>\n Selo Pirkovac u \u010dijem je ataru manastir Svetog Arhandjela Gavrila ima oko 30 doma\u0107instava. Nalazi se na levoj obali Bele reke, oko 1km severozapadno od manastira. Manastir je sme\u0161ten je na 383 metara nadmorske visine kod planine Raila i Ljubovnika.<\/span><\/p>\n Rail je ju\u017eni ogranak planine Ozrena i Device, a Ljubovnik severni ogranak Svrlji\u0161kih planina, takozvanog Kalafata. Manastir je od Svrljiga udaljen oko 20 kilometara preko sela Merd\u017eelat, Svrlji\u0161ki Lalinac, Slivje. Ispred sela Pirkovac ima veliki drveni krst sa ikonicom Svetoga Arhangela Gavrila i putokazom prema manastiru. Tu gde asfaltni put skre\u0107e za Pirkovac i Labukovo za manastir se ide desno, preko tesnog puti\u0107a. Selo Ni\u0161evac<\/strong><\/span><\/p>\n Selo Ni\u0161evac je malo svrlji\u0161ko selo koje se nalazi na samo 7 kilometara od Svrljiga ali i na samo 34 km od Ni\u0161a i isto toliko od Knja\u017eevca. Do Zaje\u010dara ima oko 65 km.<\/span><\/p>\n Od Ni\u0161a do Ni\u0161evca se sti\u017ee za samo 40 minuta odli\u010dnim putem koji je ura\u0111en pre nekoliko godina. Ako dolazite iz pravca Beograda, nema potrebe da ulazite u Ni\u0161 ve\u0107 posle naplatne rampe Nais nastavite autoputem prema Sofiji pa se isklju\u010dite prema Zaje\u010daru na petlji kod sela Mal\u010da.<\/span><\/p>\n Od Mal\u010de do Svrljiga, odli\u010dnim obnovljenim magistranim putem sti\u017eete u Svrljig za 20 minuta. U Svrljigu, u centru skrenete levo i odatle imate 7 kilometara do Ni\u0161evca.<\/span><\/p>\n Selo je poznato po dobrim i gostoprimljivim ljudima koji \u0107e vas uvek ponuditi doma\u0107im sirom i rakijom.<\/span><\/p>\n Ukoliko ste se opredelili da posetite selo Ni\u0161evac ni po koju cenu ne propustite da posetite ni\u0161eva\u010dke kotlove koji su zaista \u010dudo prirode.<\/span><\/p>\n Selo Beloinje<\/strong><\/span><\/p>\n Selo Beloinje nedaleko od Svrljiga, obiluje dobrim doma\u0107inima i izvanrednom hranom. Me\u0161tani sela imaju i svoju etno sobu gde izla\u017eu razne rukotvorine i starine.<\/span><\/p>\n Imamo tu \u010dast da vam predstavimo kakvi su doma\u0107ini u selu Beloinje. Pogledajte kako izgledaju doma\u0107a jela u ovom selu a o ukusu da ne govorimo.<\/span><\/p>\n Selo Prekonoga se nalazi na 5 kilometara od Svrljiga. U ovom delu nalazi se i Prekono\u0161ka pe\u0107ina, iznad sela Prekonoga, u blago nagnutoj kra\u0161koj zaravni. Pe\u0107ina privla\u010di nau\u010dnike i avanturiste, a nemerljivo je njeno bogatstvo, ono dostupno, u stalaktitima i stalagmitima, podzemnim rekama i jezerima, salama \u010diji je svod visok i po trideset metara.<\/span><\/p>\n Selo Pop\u0161ica<\/strong><\/span><\/p>\n Pop\u0161ica je malo brdsko selo na jugoistoku Srbije, vazdu\u0161nom linijom oko 20 kilometara severno od Ni\u0161a, drugog grada po veli\u010dini u Srbiji. Ako se putuje autom selo se nalazi oko 15km od Svrljiga, a oko 35 km od Ni\u0161a.<\/span><\/p>\n Selo ima oko 150 doma\u0107instava, mahom stara\u010dkih. Nalazi se u podno\u017eju Svrlji\u0161kih planina, na ograncima Kalafata, Babi\u0161ta, i uzvi\u0161enja zvanog Ciganska \u010duka. Sme\u0161tena je na levoj obali Bele Toponi\u010dke reke, a kroz naselje proti\u010de i Kopajko\u0161arska reka koja je leva pritoka Bele reke. Pop\u0161ica je bogata vodoma a najpoznatije izvori\u0161te je \u201eGrlo\u201c kod bazena zvanog \u201eBanjica\u201c.<\/span><\/p>\n HRANA<\/strong><\/span><\/p>\n Specijalitet svrlji\u0161kog kraja o\u010dito se priprema od mladog svrlji\u0161kog sira i servira se vru\u0107, govorimo o Belmu\u017eu. Sastojci, naizgled, jednostavni \u2013 tajna je, ka\u017eu, u svrlji\u0161kom siru po \u010dijoj belini je belmu\u017e, za \u010diju su pripremu zadu\u017eeni isklju\u010divo mu\u0161karci, dobio ime.<\/span><\/p>\n MANIFESTACIJE KAO TURISTI\u010cKI POTENCIJALI<\/span><\/p>\n Belmu\u017eijada<\/strong><\/a> je privredno turisti\u010dka manifestacija posve\u0107ena belmu\u017eu, i odr\u017eava se po\u010detkom avgusta svake godine. Belmu\u017e je tradicionalni svrlji\u0161ki specijalitet od ov\u010dijeg i kravljeg sira i projanog bra\u0161na.<\/span><\/p>\n Program manifestacije \u010dine i prate\u0107e manifestacije kao \u0161to su izbor najlep\u0161e pastirice, doma\u0107a radinost, stara svrlji\u0161ka jela, pastirske igre i kulturni program\u2026<\/em><\/span><\/p>\n Za posetioce je pripremljen bogat muzi\u010dko-zabavni program, od doma\u0107ih voklanih izvo\u0111a\u010da izvornih pesama, folklora iz Svrljiga, Ni\u0161a, Bugarske, Makedonije, Gr\u010dke gajda\u0161a iz na\u0161e zemlje i okolnih zemalja, do koncerata poznatih peva\u010da i grupa.<\/span><\/p>\n Manifestaciju pose\u0107uje preko 60 000 ljudi.<\/span><\/p>\n https:\/\/www.youtube.com\/watch?v=raGSH36wYK0<\/p>\n Sabor gajda\u0161a<\/a> \/ <\/strong>U srpskim krajevima gajde se prvi put pominju u 16. veku, zabele\u017eio je jedan francuski putopisac.<\/span><\/p>\n Po\u010detkom druge polovine 19. veka dolazi do promena dru\u0161tveno-ekonomskih prilika i do obnavljanja muzi\u010dkog \u017eivota u onda\u0161njoj Srbiji. U to vreme, bele\u017ee hroni\u010dari, \u201emuzika u Srbiji, u po\u010detku vladavine Kneza Milo\u0161a, bila je vokalna, koji su izvodili mladji ljudi, \u017eene i deca, ili instrumentalna, koju su izvodili, obi\u010dno mladji ljudi, na gajdama, duducima i dvojnicama\u201c. Prema navodima stru\u010dnjaka, u Srbiji postoji nekoliko tipova gajdi. U isto\u010dnoj Srbiji u upotrebi su svrlji\u0161ke gajde, koje su u nekim zapisima nazvane i erske gajde kako bi se dobilo \u0161ire regionalno ozna\u010davanje ovog instrumenta. (U Etnografskom muzeju u Beogradu pod inv. Brojem 8608. nalaze se erske gajde Du\u0161ana Stojanovi\u0107a iz Kamenice, kod Ni\u0161a, a jedan primerak njegovih gajdi je u Muzeju u Ni\u0161u).<\/span> Svrlji\u0161ke (erske) gajde su troglasni narodni muzi\u010dki instrument. Dvocevna gajdenica ovih gajdi sastavljena je od melodijske i ostinantne svirale, koje u sazvu\u010dju sa velikom bordunskom sviralom ostvaruju troglasje. Sve tri svirale su \u201esviraljke klarinetskog tipa\u201c, odnosno \u201esviraljke s jednostrukim udarnim jezi\u010dkom\u201c, bele\u017ei Petar D. Vukosavljevi\u0107, 1981. godine u bro\u0161uri Erske (svrlji\u0161ke) gajde.<\/span><\/p>\n Gajde \u010dine \u010detiri osnovna dela: gajdenica, velike bordunska svirala (prdak), me\u0161ina i duvaljka.<\/span> U svrlji\u0161kom kraju na gajdama su se najvi\u0161e svirala narodna kola poznata pod imenom \u2013 devla, osmoputka, sitan i krupan \u010da\u010dak, dunda, sitnica, jednostranka, poprika\u0161, rumenka, polomka, katanka, kukunje\u0161, dunjeranka, trojanac, itd.<\/span> Jovanovi\u0107 \u010desto nastupa na takmi\u010denjima i saborima, dok Simi\u0107 svirkom na gajdama uglavnom uveseljava svatove na svadbama u Timo\u010dkoj krajini<\/span><\/p>\n Polovinom \u0161ezdesetih godine pro\u0161loga veka (1963-64) u svrlji\u0161kom kraju su bili aktivni slede\u0107i gajdari: Vidoje Ili\u0107 i Rade Djordjevi\u0107 iz Beloinja, Vukoslav Todorovi\u0107, Radosav Stevanovi\u0107 i Mihajlo Spasi\u0107 iz Drajinca, Radisav \u017divkovi\u0107 iz Kopajko\u0161are, Vuka\u0161in Veli\u010dkovi\u0107 iz Galibabinca, Cvetko Radovanovi\u0107 iz Lalinca, \u0110or\u0111e Gojkovi\u0107 iz Peri\u0161a, Ranko Dimitrijevi\u0107 iz Burdima, Du\u0161an Dini\u0107 iz Grbav\u010da, Vu\u010da Nikoli\u0107 iz Ni\u0161evca, Ljubomir Stankovi\u0107 iz Plu\u017eine, Borivoje Kostadinovi\u0107 iz Radmirovca, Milisav Miti\u0107 iz Davidovca, Radisav Miliji\u0107 iz Ni\u0161evca, Svetislav \u017divkovi\u0107 iz \u0160ljivovika, Jelenko Lazarevi\u0107 iz Izvora, izvesni gajda\u0161 Miroslav \u2013 \u010cumburleja iz Pirkovca, koji je naj\u010de\u0161\u0107e svirao na saborima u obli\u017enjem manastir Sv. arhangelu Gavrilu, ali i na novosadskoj \u201enajlon pijaci\u201c.<\/span><\/p>\n OSTALE MANIFESTACIJE KOJE SE ODR\u017dAVAJU U SVRLJIGU<\/strong><\/span><\/p>\n Janijada<\/strong><\/span><\/p>\n![\"Ribolov](\"http:\/\/www.svrljig.rs\/wp-content\/uploads\/2014\/11\/ribolov2.jpg?pismo=lat\")
<\/a>Lova\u010dko udru\u017eenje \u201eDr Milenko Had\u017ei\u0107\u201c gazduje lovi\u0161tem Svrlji\u0161ke planine ukupne povr\u0161ine 49.721 hektara, od \u010dega lovne povr\u0161ine obuhvataju 46.000 hektara.<\/span><\/p>\n<\/span><\/p>\n<\/a>Nedopustivo je ne pomenuti i ukusnu hranu sa svrlji\u0161kih prostora. Svrljig je poznat po siru, mleku, medu kao i po \u010duvenom svrlji\u0161kom jagnjetu. U seoskim doma\u0107instvima tradicija je da trpeza bude prepuna i preukusna, izdvajamo ne\u0161to iz kuhinja svrlji\u0161kih doma\u0107ica:<\/span><\/p>\n<\/a><\/span><\/p>\n
\nKao stari srpski naziv za ovaj instrument koristila se i re\u010d \u2013gadlje.<\/span><\/p>\n
\nDr Dragoslav Devi\u0107, na\u0161 poznati etnomuzikolog za svrlji\u0161ke gajde ka\u017ee da su u upotre bi bile ve\u0107 u devetnaestom veku. Po\u010detkom sedamdesetih godina dvadesetog veka u svrlji\u0161kom kraju su \u017eiveli mnogi aktivni svira\u010di i naj\u010de\u0161\u0107e posedovali gajde naslednjene od o\u010deva, stri\u010deva, ro\u0111aka.<\/span><\/p>\n
\nNa po\u010detku 21. veka aktivni, i jedini gajda\u0161i u Svrlji\u0161kom kraju su Miodrag Mija Simi\u0107 iz Lozana i Nenad Jovanovi\u0107 iz Prekonoge.<\/span><\/p>\n