VR\u0160AC<\/p>\n\n\n
Vr\u0161ac, jedan od najlep\u0161ih banatskih gradova, nalazi se u severoisto\u010dnom delu Srbije, odnosno jugoisto\u010dnom delu Vojvodine uz rub Panonske nizije, u podno\u017eju i na obroncima Vr\u0161a\u010dkih planina. Deo teritorije op\u0161tine Vr\u0161ac zauzima prostor prirodnog rezervata Deliblatske pe\u0161\u010dare, poznate kao “Evropska Sahara”.<\/p>\n\n\n\n
Nalazi se severoisto\u010dno od Beograda na udaljenosti od 84 kilometara, od granice sa Rumunijom udaljen je svega 14 km, od Temi\u0161vara 77 km, administrativnog sedi\u0161ta zapadne Rumunije, od Novog Sada udaljen je 147 km. Susedne op\u0161tine su: Bela Crkva, Kovin, Alibunar i i Plandi\u0161te; a ve\u0107a naselja koja se nalaze u okru\u017eenju su: Opovo, Kova\u010dica, Alibunar, Plandi\u0161te, Bela Crkva, Kovin, Pan\u010devo.<\/p>\n\n\n\n
Vr\u0161ac odlikuje dobra povezanost sa okolnim mestima, kao i gradovima u ovom delu Vojvodine, i to kako u drumskom tako i \u017eelezni\u010dkom saobra\u0107aju. U samom Vr\u0161cu nalazi se \u017eelezni\u010dki grani\u010dni prelaz prema Rumuniji a drumski kod Vatina.<\/p>\n\n\n\n
Ime na\u0161eg grada prema pisanim tragovima prvi put se pojavljuje pre skoro \u0161est vekova, daleke 1427. godine u obliku PODVR\u0160AN.<\/p>\n\n\n\n
Prva naselja javljaju se u neolitu, u doba gla\u010danog kamena o \u010demu svedo\u010de arheolo\u0161ki nalazi. Ljudska naselja dobijaju stalniji karakter dolaskom Slovena (pozni srednji vek) u ove krajeve, a pre njih ovde su boravili Kimerci, Tra\u010dani, Kelti, Skiti, Da\u010dani, Rimljani, Sarmati, Gepidi, Avari i drugi.<\/p>\n\n\n\n
Dana\u0161nji simbol grada, Vr\u0161a\u010dka kula, nastao je u prvoj polovini 15. veka u vreme Ugarske vlasti. Pojedini izvori govore da je trvr\u0111ava podignuta na mestu starorimske kule osmatra\u010dnice. Podigao je \u0110ura\u0111 Brankovi\u0107 posle pada Smedereva za odbranu od Turaka.<\/p>\n\n\n\n
Turke je iz grada proterao vojskovo\u0111a Eugen Savojski 1716. godine, \u010dime je otvorio novu epohu u istoriji grada. Vr\u0161ac ulazi u sastav Tami\u0161kog Banata.<\/p>\n\n\n\n
Od 1717. godine u ove krajeve sti\u017eu grupe kolonista iz Nema\u010dke, Francuske, Italije i \u0160panije, prvenstveno vinogradari. Istovremeno u Vr\u0161ac se slivaju mnogi doseljenici iz Srbije, prvete\u017eno zanatlije i trgovci, Srbi i Cincari. Grad 1804. god. Dobija Tr\u017ei\u0161nu povelju Franje II.<\/p>\n\n\n\n
U 20. Vr\u0161ac je u\u0161ao kao grad sa 25.000 stanovnika i sa dosta razvijenom malom industrijom, sna\u017enom trgovinom i obnovljenim vinogradarstvom. Po izbijanju I svetskog rata, status srpskog stanovni\u0161tva se izmenio, mnogi ugledni Srbi poslati su u progonstvo. U gradu su prestali da izlaze listovi na srpskom jeziku.<\/p>\n\n\n\n
Odnosi me\u0111u narodnostima, posebno Srbima i Nemcima, u gradu po\u010dinju da se zao\u0161travaju sa pojavom fa\u0161izma u Nema\u010dkoj. Nekoliko dana po oslobo\u0111enju grada u Vr\u0161ac sti\u017ee i deo Glavnog \u0161taba narodnooslobodila\u010dke vojske na \u010delu sa vrhovnim komandantom – Josipom Brozom Titom, odavde se komanduje borbama za osloba\u0111enje Beograda. Vr\u0161ac sa patinom duge i burne pro\u0161losti spremno je zakora\u010dio u novi milenijum.Danas, kao i u ve\u0107em delu svoje pro\u0161losti, Vr\u0161ac sa okolinom predstavlja multinacionalnu sredinu u kojoj se po\u0161tuju prava \u010doveka bez obzira na versku pripadnost.<\/p>\n\n\n\n
Podru\u010dje op\u0161tine, pa i sam grad Vr\u0161ac karakteri\u0161e veoma \u0161arolika nacionalna struktura nastala tokom vekova, kao posledica \u010destih migracionih kretanja na ovom prostoru, uzrokovanih mnogim istorijskim okolnostima. Najbrojnija su bila naseljavanja Srba kroz \u010ditav 15. vek, i gotovo u kontinuitetu, u ve\u0107im ili manjim talasima od 17-20 veka. Zadnja ve\u0107a doseljavanja vr\u0161ena su kolonizacijom posle I i II Svetskog rata.<\/p>\n\n\n\n
Tokom 18. i 19. veka vr\u0161ena je plansko i sistematsko naseljavanje stanovnika iz Nema\u010dke, Italije, Francuske i \u0160panije. U istom periodu dolazi i do spontanog naseljavanja drugih nacionalnosti: Rumuna, Ma\u0111ara, \u010ceha, Slovaka i drugih. Danas u op\u0161tini, u kojoj nema etni\u010dki \u010distog mesta, kao i u samom gradu, \u017eivi preko 20 nacionalnosti.<\/p>\n\n\n\n
Prema poslednjem popisu stanovni\u0161tva obavljenom 2002. godine ukupan broj stanovnika u op\u0161tini Vr\u0161ac iznosio je 54.369. U samom gradu \u017eivi 36.623 stanovnika dok u okolnim naseljima \u017eivi 17.746 stanovnika. Broj stanovnika po km2 je 67.<\/p>\n\n\n\n
Vr\u0161a\u010dke planine su 2000. godine postale me\u0111unarodno zna\u010dajno stani\u0161te ptica u Evropi (Important Bird Area).<\/p>\n\n\n\n
Zahvaljuju\u0107i svom jedinstvenom polo\u017eaju u banatskoj niziji, zatim raznovrsnosti flore i vegetacije, bogatih \u0161umskih ekosistema, lepih pejza\u017ea i vidikovaca, ve\u0107i deo \u0161umskog podru\u010dja ove planine je za\u0161ti\u0107eno kao park prirode. Vr\u0161a\u010dki breg predstavlja izletni\u010dko-rekreacionu zonu lokalnog stanovni\u0161tva, a zabavu za sebe na\u0107i \u0107e i ljubitelji lova i ribolova, s obzirom da postoje delovi prirode namenjeni upravo ovim aktivnostima. Svima onima koji vole da zamene \u0161etnju ne\u010dim dinami\u010dnijim, na ovoj planini se pru\u017ea mogu\u0107nost paraglajdinga, kao ne\u0161to ekstremnijeg oblika u\u017eivanja u prirodnom ambijentu.<\/p>\n\n\n\n
Vr\u0161a\u010dka kula, simbol ne samo grada ve\u0107 i cele okoline, sazidana je 1439 godine i veruje se da ju je podigao \u0110ura\u0111 Smederevac posle pada Smedereva sa ciljem da za\u0161titi svoje posede na prostoru dana\u0161nje Vojvodine. Od celog utvr\u0111enja najo\u010duvanija je Don\u017eon kula, visine 20m, koja je danas u potpunosti restaurirana.<\/p>\n\n\n\n
Visina spoljnih zidova iznosi 19,85 m, a strane su \u0161iroke 13,80 m i 11 m. Karlova\u010dkim mirom 1701. godine je po\u010delo ru\u0161enje kule, tako da se vi\u0161e nije mogla koristiti u vojne svrhe.<\/p>\n\n\n\n
Dosada\u0161njim istra\u017eivanjima konstatovani su bedemi i ostaci kru\u017ene kule. Pokretan arheolo\u0161ki materijal (keramika, kameni predmeti, metalno oru\u017eje i oru\u0111e, novac) posle zavr\u0161ene kompletne analize da\u0107e precizniju sliku \u017eivota ovog utvr\u0111enja u istorijskim, kulturnim, ekonomskim okvirima.<\/p>\n\n\n\n
Davne 1882. godine, na predlog Julijusa Fri\u0161a, donosi se odluka o osnivanju Muzeja. Za kustosa je postavljen Feliks Mileker, \u010dija je velika zasluga za oboga\u0107ivanje muzejskih zbirki putem terenskih iskopavanja, otkupa predmeta od kolekcionara, a znatan deo starina kroz poklone brojnih darodavaca. Prva velika izlo\u017eba za javnost otvorena je 1896. godine.<\/p>\n\n\n\n
Danas muzej broji preko 250.000 eksponata u nekoliko stru\u010dnih odeljenja: arheolo\u0161ko, istorijsko, numizmati\u010dko, etnolo\u0161ko, prirodnja\u010dko i umetni\u010dko, kao i konzervatorska radionica.<\/p>\n\n\n\n
Posle vi\u0161e od 150 godina od smrti oca srpske drame Jovana Sterije Popovi\u0107a, ku\u0107a na Trgu Svetog Teodora Vr\u0161a\u010dkog, u kojoj je ovaj istaknuti Vr\u0161\u010danin \u017eiveo I radio kona\u010dno je dobila pravu namenu – postala je Sterijin muzej.<\/p>\n\n\n\n
Prostor je oplemenjen originalnim name\u0161tajem koji je slavni pisac koristio me\u0111u kojem je i pisa\u0107i sto, na kom je pisao drame i komedije.<\/p>\n\n\n\n
Originalni rukopisi \u201ePokondirena tikva\u201c, \u201eZla \u017eena\u201c, \u201eKir Janja\u201c, \u201eLa\u017ea i parala\u017ea\u201c i brojnih drugih Sterijinih dela, nalaze se u vitrinama u spomen-sobi, a na zidovima su uramljeni faksimili I dokumenta. Tu su jo\u0161 i dokumenti i fotografije i portret Sterije koji je naslikao Uro\u0161 Predi\u0107.<\/p>\n\n\n\n