FCI-Standard N\u00b0 160<\/p>\n
IRSKI VU\u010cJI HRT
<\/p>\n\n\n
Naziv rase<\/strong>:\u00a0IRSKI VU\u010cJI HRT<\/p>\n\n\n\n Originalni naziv rase<\/strong>: IRISH WOLFHOUND<\/p>\n\n\n\n Br. Standarda<\/strong>:\u00a0160<\/p>\n\n\n\n Klasifikacija FCI:<\/strong>\u00a0GRUPA X – HRTOVI<\/p>\n\n\n\n Zemlja porekla<\/strong>: Irska<\/p>\n\n\n\n Iako je irski vu\u010diji hrt kori\u0161\u0107en za lov visoke divlja\u010di, naro\u010dito crvenog jelena, krajem Mi znamo da su Evropski Kelti \u010duvali hrta koji verovatno vodi poreklo od hrtova koje su prvo naslikali egipatski slikari. Kao njihove kontinentalne kopije Irski Kelti su se interesovali za uzgajanje velikih pasa, ali njihov izgled je trebao biti jednak ve\u0107em drevnom varijetetu.Ti veliki irski psi su morali imati ravnu ili grubu dlaku, ali u kasnijem vremenskom periodu gruba dlaka po\u010dinje da preovladava, najverovatnije zbog uticaja irske klime. Prvi pisani prikaz o ovim psima dao je Roman Cansul 391.pre n.e. ali su oni ve\u0107 utemeljeni u Irskoj u prvom veku p.n.e. kada Setana menja njegovo ime u Kju-Kulein (pas iz Kulana). Nagove\u0161taj o njegovom stvaranju (u prvom veku) je osvajanje 150 pasa i sa njima bekstvo u \u0160kotsku. Irski hrt je bez sumnje oblikovan na osnovu temelja \u0161kotskog hrta. Sredinom 17. veka parovi irskih hrtova deljeni su kao nagrade i pokloni kraljevskim ku\u0107ama u Evropi i Skandinaviji. Tako su poslati u Englesku, \u0160pani- ju, Francusku, \u0160vedsku, Dansku, Persiju, Indiju i Poljsku. Promena imena u vu\u010dijeg hrta najverovatnije datira iz 15. veka, kada su ostale zemlje zahtevale da uzmu 24 psa za za\u0161titu farmerskih stada od pusto\u0161enja vukova. Kromvelovom zabranom (1652.) o njihovom izvozu pomognuto je o\u010duvanje njihovog broja za neko vreme ali postepen nestanak vukova i kontinuirana potreba za njima izvan granica, smanjuje njihov broj gotovo do ta\u010dke izumiranja do kraja 17. veka. Tada dolazi do velike uzburkanosti romanti\u010darskog rodoljublja, koje poma\u017ee obnavljanju interesovanja za rasu. Vu\u010diji hrt do\u017eivljava deformaciju neprestanim parenjima u srodstvu, ali se kona\u010dni rezultat prihvata kao zakonita obnova rase. Klub irskog vu\u010dijeg hrta formiran je 1885. a Irski Kennel Clab je uvrstio u spisak rasa na izlo\u017ebi u aprilu 1879. Vu\u010diji hrt sada u\u017eiva ponovo ne\u0161to od rep- utacije koju je imao srednjih godina i pobu\u0111uje vi\u0161e interesovanja zato \u0161to je \u017eivi simbol irske kulture, kao i uspomena na Keltsku pro\u0161lost. Vu\u010diji hrt koji je jagnje kod ku\u0107e, a lav u lovu, se sada gaji u zadovoljavaju\u0107e velikom broju i izvan Irske.<\/p>\n\n\n\n \u00a0Irski vu\u010diji hrt ne bi trebao da bude te\u017eak i masivan, kao velika \u201edanska\u201c doga, ali je ja\u010di od \u0161kotskog hrta, na koga u op\u0161tem tipu treba da li\u010di. Veliki, dominantne pojave, vrlo mi\u0161i\u0107av, ali skladne gra\u0111e, lakog i energi\u010dnog kretanja, visoko no\u0161ene glave i vrata, rep malo savijen na vrhu.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n Duga\u010dka, nado\u010dni lukovi blago uzdignuti, ravna, sa malom brazdom izme\u0111u o\u010diju. Lobanja nije previ\u0161e \u0161iroka. Grudni ko\u0161: Veoma dubok, \u0161iroka prsa. O\u0161tra i tvrda na telu, nogama i glavi. Naro\u010dito \u017ei\u010dasta i duga iznad o\u010diju (obrve) i ispod vilice (brada). Minimum visine i te\u017eine za mu\u017ejaka je 79 cm i 54,5 kg, a \u017eenke 71 cm i 40,5 kg. Sve ni\u017ee primerke treba isklju\u010diti iz takmi\u010denja. Veliki format, podrazumevaju\u0107i srazmeru izme\u0111u visine i du\u017eine tela, je ne\u0161to \u0161to nedostaje postavljenom cilju da u\u010dvrstimo i utemeljimo rasu kojoj \u0107e visina sa 81 cm biti podignuta na 86 cm za mu\u017ejake, uz o\u010duvanje snage, aktivnosti, hrabrosti i skladnosti.<\/p>\n\n\n\n Suvi\u0161e lagana ili suvi\u0161e te\u0161ka glava, suvi\u0161e zaobljeno \u010delo, velike o\u010di usa\u0111ene ravno u lice (okrugle), kratka nju\u0161ka, fanon, suvi\u0161e uzan ili suvi\u0161e \u0161irok grudni ko\u0161, ulegla, ispup\u010dena ili potpuno ravna le\u0111a, mekana do\u0161aplja, labavi sko\u010dni zglobovi, izvijene \u0161ape, ispru\u017eeni prsti, kovrd\u017eava dlaka, slab zadnji deo i uop\u0161te nedostatak muskulature, isuvi\u0161e kratko telo, kapci i usne ru\u017ei\u010daste boje ili boje jetre, kao i nos bilo koje druge boje izuzev crne, vrlo svetle o\u010di.<\/p>\n\n\n\n 1. Tip: Irski vu\u010diji hrt ne treba da bude te\u017eak i masivan kao velika doga, ali je ja\u010di od \u0161kotskog hrta, na koga u op\u0161tem tipu li\u010di. Izvor: www.ksrs.rs<\/p>\n\n\n\nUpotreba<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
17. veka oni bivaju isto tako korisni i u ubijanju vukova, osvajaju\u0107i \u0161ire delove po Evropi pre nego
\u0161to su \u0161ume iskr\u010dene.<\/p>\n\n\n\nIstorijat<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Op\u0161ti izgled<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Glava<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Nju\u0161ka: Duga\u010dka i umereno za\u0161iljena.
Zubalo: Savr\u0161eno makazasto.
U\u0161i: Male, no\u0161ene isto kao i kod grejhaunda.
Vrat: Prili\u010dno dug, veoma sna\u017ean, mi\u0161i\u0107av, dobro zasvo\u0111en, bez fanona ili vi\u0161ka ko\u017ee na gu\u0161i.<\/p>\n\n\n\nTelo<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Le\u0111a: Bolje duga nego kratka, slabine zasvo\u0111ene.
Stomak: Dobro uvu\u010den (prikupljen)
Rep: Duga\u010dak i blago savijen, umerene debljine i dobro odlakan
Prednji deo: Mi\u0161i\u0107ave ple\u0107ke, koso postavljene uz prostran grudni ko\u0161, laktovi dobro postavljeni, nikada u polje ili unutra okrenuti. Nadlaktica mi\u0161i\u0107ava, a cela noga je sna\u017ena i potpuno ravna.
Zadnji deo: Mi\u0161i\u0107ava bedra, duga i sna\u017ena kao kod grejhaunda, sko\u010dni zglobovi dobro spu\u0161teni, nikada okrenuti unutra ili napolje.
\u0160ape: Okrugle, srednje veli\u010dine, nikada nisu uvrnute ili izvrnute. Prsti dobro zaobljeni i zatvoreni. Nokti veoma jaki i povijeni.<\/p>\n\n\n\nDlaka<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Boja i oznake: Priznate boje su siva, tigrasta, crvena, crna, jednoli\u010dno bela, svetlosme\u0111a ili bilo koja boja koja se pojavljuje kod \u0161kotskog hrta.<\/p>\n\n\n\nVeli\u010dina i te\u017eina<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Mane<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Podsetnik<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
2. Velike i dominantne pojave (samopouzdan).
3. Kretanje lako i energi\u010dno.
4. Glava duga\u010dka (izdu\u017eena) i ravna, visoko no\u0161ena.
5. Prednje noge sa sna\u017enim kostima, potpuno ravne, laktovi dobro prijanjaju.
6. Butina duga i mi\u0161i\u0107ava, potkolenica sa dobrim mi\u0161i\u0107ima, zglobovi \u010dvrsti.
7. Dlaka o\u0161tra,a tvrda, naro\u010dito \u017ei\u010dasta i duga na obrvama i bradi.
8. Telo dugo, sa dobrim grudnim ko\u0161em i dobro zaobljenim rebrima, velika i \u0161iroka bedra.
9. Slabine zaobljene, stomak dobro prikupljen.
10. U\u0161i male, no\u0161ene kao kod grejhaunda.
11. \u0160ape srednje veli\u010dine i okrugle, prsti zatvoreni, dobro zaobljeni.
12. Vrat dug, dobro zasvo\u0111en i veoma sna\u017ean.
13. Grudni ko\u0161 veoma dubok, umereno \u0161irok.
14. Ple\u0107ke mi\u0161i\u0107ave, ukoso postavljene.
15. Rep dug, blago savijen.<\/p>\n\n\n\nZANIMLJIVI KLIPOVI<\/strong><\/h2>\n\n\n\n