{"id":10632,"date":"2026-03-05T21:44:00","date_gmt":"2026-03-05T20:44:00","guid":{"rendered":"http:\/\/jelenadogshows.com\/sr\/aktuelno\/?p=10632"},"modified":"2026-03-05T21:44:25","modified_gmt":"2026-03-05T20:44:25","slug":"turizam-bogatic-srbija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/jelenadogshows.com\/sr\/aktuelno\/turizam-bogatic-srbija\/","title":{"rendered":"Turizam | Bogati\u0107 (Srbija)"},"content":{"rendered":"

BOGATI\u0106<\/span><\/p>\n

“Nema ve\u0107e ravnice u Srbiji od Ma\u010dve. Ona se prote\u017ee od Mi\u0161ara do Drine, i od najvi\u0161eg vrha Cera planine, Vidojevice, do Save… To je prostor od dvanaest sahata hoda. Mo\u017ee\u0161 u dugu danu hodati po Ma\u010dvi, a ne\u0107e\u0161 videti jednog bre\u017euljka; sve je ravno kao tepsija…. Ona je bogata cura. Sve \u0161to se u njenu crnu utrobu baci donosi bogata ploda. Lepa su njena polja kad ozelene, a jo\u0161 lep\u0161a kad se pozlate zla\u0107anim vla\u0107em. Ona vam je kao tudjinka, ne da se svakom poznati!”<\/em><\/span>
Janko Veselinovi\u0107<\/span><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Op\u0161tina Bogati\u0107, po navedenim karakteristikama predstavlja jedinstvenu celinu sa ma\u010dvanskom ravnicom. Prostire se izmedju Drine i Save, u severozapadnom delu ravnice. Erozivnim dejstvom matice, jedan deo zemlji\u0161ta u aluvijalnoj ravni Drine prenet je na levu obalu. Ona pripada op\u0161tini Bijeljina ( Republika Srpska ), tako da se Drina ne mo\u017ee smatrati apsolutno zapadnom granicom Op\u0161tine.Na povr\u0161ini od 384 km kvadratnih nalazi se 14 naselja: varo\u0161ica Bogati\u0107; seoske varo\u0161ice Badovinci, Glu\u0161ci, Dublje, Klenje, Crna Bara; naselja primarnog seoskog tipa Banovo Polje, Beloti\u0107, Glogovac, Ma\u010dvanski Metkovi\u0107, O\u010dage, Sala\u0161 Crnobarski, Sovljak, Uzve\u0107e.<\/span><\/p>\n

Na teritoriji Op\u0161tine Bogati\u0107, prema popisu iz 2002. godine \u017eivi 32990 stanovnika. Prema podacima iz 2007. godine ukupan broj zaposlenih je 3364. Najve\u0107i deo stanovni\u0161tva bavi se poljoprivredom. Stanovni\u0161tvo je poreklom su iz Crne Gore, Hercegovine, isto\u010dne Bosne i drugih oblasti. Nacionalni sastav je izrazito srpski (98%), a polna struktura je relativno ujedna\u010dena. Zabrinjava \u010dinjenica da sve vi\u0161e slabi reproduktivna snaga stanovni\u0161tva. Na to ukazuju porast broja starijih stanovnika i pad broja stanovnika ispod 40 godina \u017eivota.<\/span><\/p>\n

Polo\u017eaj naselja je u saobra\u0107ajnom i geografskom pogledu veoma povoljan. Povezana su mre\u017eom puteva dugom 218 km, od \u010dega je 163 km sa savremenim kolovozom. Vezu sa okolnim podru\u010djima omogu\u0107avaju i mostovi, na Savi kod Sremske Mitrovice i \u0160apca, a na Drini \u201cPavlovi\u0107a \u0107uprija\u201d. Oni povezuju Op\u0161tinu, pa i celu Ma\u010dvu, sa Sremom, Republikom Srpskom, a i dalje.Prema podacima Republi\u010dkog zavoda za statistiku (2007. god.) na podru\u010dju op\u0161tine ima 8622 telefonska pretplatnika.<\/span><\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i plodnom zemlji\u0161tu, blagom podneblju i vrednim ljudima, razvijena je poljoprivredna proizvodnja. Od ukupne povr\u0161ine zemlji\u0161ta koja iznosi 38 397 hektara, poljoprivredno zemlji\u0161te zauzima 30 724 hektara. Najvi\u0161e se seju p\u0161enica, kukuruz, industrijsko i krmno bilje. Podjednako su zastupljeni i sto\u010darstvo (gajenje svinja, goveda, ovaca ), kao i povrtarstvo (uzgajanje paradajza, paprike, krastavaca, bostana i sl.).<\/span><\/p>\n

Od ve\u0107ih preduze\u0107a je najzna\u010dajnija Mlinska industrija \u201cLala Stankovi\u0107\u201d koja je privatizovana, kao i fabrika profila od PVC \u201cPlastika\u201d. Dru\u0161tveno preduze\u0107e \u201cOgled\u201d je privatizovano prodajom iz ste\u010daja, kao i Trgovinsko preduze\u0107e \u201cMa\u010dva\u201d, dok je ugovor o aukcijskoj prodaji Fabrike poljoprivrednih ma\u0161ina i opreme \u201cPrvi maj\u201d poni\u0161ten.<\/span><\/p>\n

Deo korita i priobalni deo Drine danas je jedno od najboljih majdana veoma kvalitetnog \u0161ljunka i peska. Eksploataciju \u0161ljunka i peska obavlja vi\u0161e preduze\u0107a u Badovincima, Sala\u0161u Crnobarskom i Crnoj Bari. Od eksploatacije ovog prirodnog bogatstva op\u0161tina Bogati\u0107 uglavnom ima \u0161tetu. Zbog neplanske eksploatacije, reka menja svoj tok ugro\u017eavaju\u0107i plodne oranice na desnoj obali, a te\u0161ki kamioni koji prevoze \u0161ljunak i pesak uni\u0161tavaju saobra\u0107ajnice. Zbog nedostatka sredstava nije zavr\u0161ena izgradnja obaloutvrde, zbog \u010dega su u vreme visokog vodostaja ugro\u017eena naselja i njive.<\/span><\/p>\n

Na podru\u010dju op\u0161tine Bogati\u0107 po\u010detkom devedesetih godina pro\u0161log veka otkrivene su neiscrpne rezerve geotermalne vode. Na dubini od 450 metara pronadjena je voda temperature 75 stepeni Celzijusovih, koja se jo\u0161 ne koristi uprkos mogu\u0107nostima \u0161iroke primene (u poljoprivredi, za grejanje, razvoj turizma\u2026).<\/span><\/p>\n

Na podru\u010dju op\u0161tine je izgradjena kanalizaciona mre\u017ea u du\u017eini 17 kilometara i dve relejne crpne stanice, a po\u010de\u0107e da funkcioni\u0161e nakon \u0161to bude izgradjena i glavna crpna stanica, \u0161to se o\u010dekuje u 2009. godini.Vodovodna mre\u017ea je izgradjena jedino u op\u0161tinskom centru. Snabdevanje vodom i ostale komunalne usluge poverene su Javnom komunalnom preduze\u0107u \u201cBogati\u0107\u201d. Prema svim analizama, voda koju piju \u017eitelji varo\u0161ice je odli\u010dnog kvaliteta, medju najkvalitetnijim u Srbiji.<\/span><\/p>\n

Stanovnici svih naselja obuhva\u0107eni su primarnom zdravstvenom za\u0161titom. Dom zdravlja u Bogati\u0107u je osnovan 1953. godine. Organizacijom slu\u017ebi \u017eiteljima op\u0161tine Bogati\u0107 obezbedjene su sve neophodne zdravstvene usluge, uklju\u010duju\u0107i i slu\u017ebu hitne pomo\u0107i. Od 2009. godine Skup\u0161tina op\u0161tine Bogati\u0107 je od Republike preuzela osniva\u010dka prava nad ovom zdravstvenom ustanovom. Socijalna za\u0161tita se sprovodi kroz delatnost Centra za socijalni rad.<\/span><\/p>\n

U \u0161est sela rade mati\u010dne osnovne \u0161kole, u ostalim selima izdvojena odeljenja, a u Bogati\u0107u \u201cMa\u010dvanska srednja \u0161kola\u201d. Ukupno je osnovnim i srednjim obrazovanjem obuhva\u0107eno oko 3 500 u\u010denika. Pred\u0161kolska ustanova \u201cSlava Kovi\u0107\u201d u Bogati\u0107u organizuje boravak mali\u0161ana u vrti\u0107u, dok je programom pred\u0161kolskog obrazovanja ova ustanova obuhvatila sve budu\u0107e osnovce u svih 14 mesta.<\/span><\/p>\n

Kulturni \u017eivot u op\u0161tini Bogati\u0107 je izuzetno bogat, zahvaljuju\u0107i vi\u0161edecenijskom organizovanom radu. Kulturnom aktivno\u0161\u0107u na podru\u010dju op\u0161tine bavi se, kao jedina ustanova te vrste Kulturno-obrazovni centar u Bogati\u0107u. U njegovom sastavu su Narodna biblioteka koja raspola\u017ee sa preko 35000 knjiga, Pozori\u0161te “Janko Veselinovi\u0107”, Dom kulture i Etno-park. Posebno visoka dostignu\u0107a stalno posti\u017eu Pozori\u0161e, koje je osnovno 1950. godine i Folklorni ansambl \u201cDjido\u201d koji okuplja oko 200 \u010dlanova svih uzrasta, izvorne peva\u010dke grupe, vokalne soliste, narodni orkestar i ansambl veterena folklora. Posebno zapa\u017eene rezultate postigao je prvi folklorni ansambl koji je osvojio brojna priznanja na medjunarodnim smotrama i festivalima.<\/span><\/p>\n

Etno-park u selu Sovljak raspola\u017ee sa vi\u0161e objekata narodnog graditeljstva, zna\u010dajnom zbirkom starih predmeta i raznog etnografskog materijala, te stalnom galerijskom postavkom dela ma\u010dvanskih slikara. Slikari iz Ma\u010dve spadaju me\u0111u najzna\u010dajnija imena srpske likovne umetnosti (Mili\u0107 od Ma\u010dve, Dragan Martinovi\u0107, Mikan Ani\u010di\u0107, Dragan Djuri\u010di\u0107). Od 1998. godine organizuje se Slikarska kolonija \u201cSovljak\u201d.<\/span><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

U op\u0161tini Bogati\u0107 organizuju se dve zna\u010dajne kulturno-turisti\u010dke manifestacije u toku leta: “Iza\u017eanjac” posve\u0107en zavr\u0161etku \u017eetve i “Hajdu\u010dke ve\u010deri “. Tradicionalna manifestacija “Hajdu\u010dke ve\u010deri” odr\u017eava se od 1966. g. u Crnoj Bari na Drini. Najinteresantniji deo je moma\u010dko nadmetanje za izbor haramba\u0161e.<\/span><\/p>\n

Na podru\u010dju op\u0161tine ima 20 fudbalskih klubova, koji se takmi\u010de od op\u0161tinske do Okru\u017ene ma\u010dvanske lige. U Dublju postoji \u017eenski fudbalski klub koji se takmi\u010di u Drugoj ligi. Takodje, u svakom naseljenom mestu postoje ure\u0111ena fudbalska igrali\u0161ta sa tribinama, dok jedino Banovo Polje ima veoma modernu sportsku halu. Uz fudbal, razvijeni su i drugi pojedina\u010dni i kolektivni sportovi.Bogati\u0107 i Ma\u010dva su tako\u0111e od davnina poznati po odgajiva\u010dima dobrih trka\u010dkih konja. Konji\u010dki sport je nekada bio veomarazvijen. Dok Konji\u010dkom klubu \u201cHajduk Stanko\u201d iz Bogati\u0107a nije oduzeto zemlji\u0161te na kojem je hipodrom, godi\u0161nje se organizovalo vi\u0161e konji\u010dkih trka uz u\u010de\u0161\u0107e elitnih grla iz cele dr\u017eave. Sada se konji\u010dke trke organizuju jednom godi\u0161nje, na Bo\u017ei\u0107, i posmatra ih izmedju dve i tri hiljade gledalaca.<\/span><\/p>\n