OBRENOVAC

 

Земља, Вода, Људи. Три праелемента, из којих се рађа сваки град. Све заједно – то је зачетак и позорница сваке људске историје. Али је у њиховом сазвучју скривена и тајна   идентитета  једног насеља. Посебног и непоновљивог. Ма колико лица стицао кроз Време. Четврти праелемент.

У животу Обреновца, вода нису само реке. А могле би бити довољне јер су обликовале простор у којем је настао и траје. Донеле плодност из које је исклијао. Отварале путеве. Постављале границе. Разарале. Улепшавале. И све то још увек раде. И радиће, док је будућности.

Причу не довршава ни она подземног тока, минерална, лековита. А и она је могла да Обреновцу да презиме и одреди развојни пут. Као што је пророковано још крајем 19. века, ускликом да је Обреновац срећно место, јер ће у њему бити бања, боља од оних у Немачкој! И била је, некада. А могла би опет бити. Вода је још ту.
Стваралачки елемент воде је у ономе што пружа, у могућностима, мотивацији, идеји повезаности са неким другим просторима. Њиме се обликује и физиономија насеља, његовог живота, економије. И Обреновац је свој лик мењао, препознајући и откривајући, у сваком времену, неки од токова којим се може запловити.

Вода је, у свом исконском облику, могла и да обесмисли сваку причу о овом граду. Да сваку његову могућност остави затрпану под дубином морског плаветнила. Панонског. Али није. Одлучила је да из овог простора отече, пресуши и отвори токове новог, другачијег богатства живота. Неким је градовима просто суђено да настану. Обреновац је, ако мислимо на воду, заиста срећно место!

Обреновачка    општина    се    простире    средишњим  делом доњоколубарског  басена,  задирући  својом  источном  и јужном страном у Шумадију, широким долинама Колубаре и Тамнаве, на западу се наслањајући на огранке Поцерине, док су њени северни ободи оивичени меандарски извијеним током реке Саве, надомак њеном пристизању у Београд и ушћу у Дунав. Све то на површини од 409 квадратних километара, од чега су урбани делови до сада заузели око 42.

Највећи део њеног тла је изразито равничарски, док су поједини делови  брежуљкасти  и  благо  брдовити,  наслоњени  на  западну подгорину Авале и Парцанског виса на истоку и југоистоку, и на поцерске мислођинске на западној страни.
У брдовитом делу доминира врх Буквик, у атару села Мислођин, висок 221 метар, а најнижа тачка је на 73  метра изнад  мора,  у простору Плошће, унутар  широког меандра Саве који се извија око атара села Забрежје.
На карти света, наћи ћете је на простору између 44° 30′ и 44° 45′ северне географске ширине и 20° и 20° 20′  источне географске дужине. Ваздушном линијом, границе   Републике Србије од Обреновца су удаљене око 80 километара ка истоку и западу, око 140 километара ка северу и око 350 километара ка југу.
У Обреновцу се укрштају важни путеви, који од Београда, удаљеног свега 29 километара ка истоку, воде на запад ка Шапцу, Лозници и затим Босни и Херцеговини и Хрватској, односно ка Ваљеву и Ибарској магистрали, и даље њоме према јадранском приморју. Источном, западном и јужном смеру саобраћајних токова, већ се назире, биће придодат и северни, преко новог моста на Сави, који ће, кад буде довршен, овој  раскрсници магистрала вратити значај какав је имала и у време док се Савом пружала граница између Аустро-Угарске и Србије, а Обреновац, преко пристаништа и царине на Забрежју, био извозна веза српске државе са средњеевропским и западноевропским земљама тога доба.

Обреновац се налази готово у средишту северног умерено топлог појаса, са климом блажом од типичне панонске, континенталне. Просечна годишња температура у овој области је око 11° Целзијуса, лети око 22°, а зими око -1°, са максималним распоном који се креће од -28° до 40°. У току године, на обреновачко тло слије се око 640 литара воде по квадратном метру, опет у просеку, јер у сушним годинама буде једва 440, а у кишним и до 940 литара по квадратном метру. Распоред  падавина  током   године,  са  повећањима током пролећа и крајем лета односно почетком јесени, веома је повољан за пољопривредну производњу.


Бањско лечилиште је данас, после више од 117 година од његовог отварања, реконструисано. Последњи радови на комплексу рађени су 1900. године. Зграда Општинског купатила задржала је некадашњи лик, као једно од знамења успомена на стари Обреновац. Извориште воде богате лековитим састојцима је једнако издашно као некада, што је наново оснажило интерес да се инвестира у све што је потребно да се обреновачка бања уподоби стандардима бањског центра 21. века. Активности на уређењу купатила са минералном водом започете су у фебруару 2017. године, док је крајем јула ламела Б добила нови изглед. Грађани на располагању имају седам нових када, простор за ординацију и лекарску службу као и простор за физикалну терапију.

Извориште бањске воде “Цевка” код Хотела “Обреновац” једно је од омиљених излетишта Обреновчана. На простору популарне ,,Цевке“ налази се 17 нових тушева, опремљене свлачионице и постављена је јавна расвета. Реконструкција је завршена у августу 2017. године. Наредна фаза подразумева постављање нових базена, изградњу приступних саобраћајница и постављање паркинг места. Простор је обогаћен дечијим игралиштем и, спортским тереном за одбојку, као и великим бројем клупа. Комплетанизглед популарна ,,Цевка“ добиће у току 2018. године.

Међу зеленим оазама Обреновца, једна од најпознатијих је “Јозића колиба”, историјско-еколошки локалитет крај обале Колубаре. То је својеврсна еколошка башта, у којој се одгајају многе аутохтоне и егзотичне биљне врсте, уточиште за птице и друге животиње, али и резерват заштићених  храстова лужњака, који одавно представљају реткост, не само на овим просторима. Најстарије заштићено подручје у Обреновцу, посебне природне вредности, под називом „Група стабала храста лужњака код Јозића колибе“ проглашено је спомеником природе 1996.године. За овај споменик природе је одређенIII (трећи) степен заштите и мере заштите којима се забрањује предузимање било којих радњи које би измениле његов данашњи изглед и довеле у питање његов биолошки опстанак. Старост стабала у просеку износи око 200 година.Стабла доминирају простором и целом комплексу дају пејзажну атрактивност.

Природно добро ”Обреновачки Забран” је 2013. године проглашено заштићеним подручјем као споменик природе. Удаљено је од центра Обреновца 1,5 km, ушушкано између десне обале реке Саве и леве обале Колубаре. ЗП

„Обреновачки Забран“ представља зелену оазу за становништво непосредне околине. Обухвата 47,77 ha, од чега је под аутохтоном шумском вегетацијом 41,82 ha. Најзначајнији део ове целине је Јазбинска бара, која је у режиму II степена заштите, због ретких заједница биљне и животињске врсте, а остали простор припада III степену заштите. Као најпрепознатљиви предеони елемент Забрана је стаза здравља Мика Вилотић, која пролази читавом својом дужином кроз централни део шуме, укупне дужине 1480m.Трим стазу редовно посећују како  рекреативци, тако и врхунски спортисти, као и они који је користе за мир и релаксацију шетајући кроз шуму. Уз трим стазу је постављено 16 станица за вежбање и мобилијар за седење, а на крају трим стазе налази се теретана на отворено. Поред понтона који је намењен за спортско-рекреативне активности, постављени су нови тушеви и чесме везани за систем градског водовода. Такође, урађен је систем за одвод отпадне воде са тушева. Уграђени су додатни рефлектори за појачано осветљење форланда и дечијег игралишта.

Омиљено место многих Обреновчана, излетничка шума Забран, уређено је и током 2017. године када је постављено је 10 роштиља, 5 канти за ђубре, једна надстрешница „Смрчак“ и ускоро ће бити постављена и кабина за пресвалачење поред понтона у форланду.

Арборетум као зелена површина специјалне намене простире се на 1,66 хектара и пре свега је намењен едукацији (упознавању посетилаца са различитим како егзотичним тако и аутохтоним биљкама) али омогућава релаксацију, шетњу и одмор. Удаљен је на само пар минута од центра града. Поред урбаног мобилијара, постављене су и табле са описом биљних врста, како би се посетиоци упознали са најбитнијим карактеристикама биљака које се ту налазе. У перспективи је да се на простору Арборетума изгради Природњачки дом.

Један део Арборетума је издвојен, ограђен и оивичен дрвећем. У том одвојеном делу ссе налази ПЕТ парк и постављен је мобилијар за псе.

Спортско културни центар Обреновац у својој понуди има отворени и затворени базен олимпијских димензија. Посебну погодност чини изванредно грејање затвореног пливалишта, из топловода обреновачких термоелектрана, које омогућава температуру воде 30 степени. Уз подно грејање, купатила са туш – кабинама, у понуди су и две сауне капацитета 35 корисника, уз стални наџор екипе лекара и спасилаца. Почетком новембра 2017. године су започети радови на изградњи новог дечјег базена са атракцијама у склопу постојећих спољашњих базена у Обреновцу. Базен ће бити на два нивоа са разним врстама атракција, предвиђеним за децу до 12. година и биће доступан најмлађима већ током лета 2018. године

Обреновачко лето је манифестација од значаја Градске општине Обреновац која сваки године привлачи велики број како учесника тако и посетилаца из Обреновца и околине. Програм је осмишљен као летња фестивалска манифестација, која има за циљ да представи различите форме уметничког стваралаштва, од визуелних уметности, преко дизајна, музичких дешавања, позоришних и извођачких уметности. Манифестација се отвара првог јула сваке године и траје до краја августа а улаз на све догађаје је бесплатан.

Фестивал народног стваралаштва и фолклорне традиције ”Међународни сусрети у Обреновцу” је манифестација која се сваке године средином августа организује на у Обреновцу. Окупља велики број домаћих и иностраних фолклорних ансамбла.  Током трајања фестивала сва фолклорна друштва имају наступе на Градском тргу и дефиле кроз град како би приказали своје ношње и културну баштину земље из које долазе. За време фестивала организован је и етно базар. Фестивал се организује од 2009. године и до сада су на манифестацији гостовали ансамбли из  Словеније, Словачке, Чешке, Чилеа, Бугарске, Републике Српске, Грчке, Пољске, Аргентине, Турске, Мексика, Шпаније, Француске, Венецуеле, Перуа…

,,Град отвореног срца” је манифестација која се традицонално организује на почетку сваке године. По угледу на београдску акцију „Улица отвореног срца”, 1. јануара  деци Обреновца срећну Нову годину пожели велики број музичара, песника, плесача, кловнова… У склопу програма одржавају се позоришне представе, концерти хорских група, наступи свих КУД-ова са територије општине Обреновац као и наступи балетских група. Сваке године доделе се награде најуспешнијим учесницима ликовног и литерарног конкурса. У другом делу програма представљају се и деца која су у протеклој школској години постигла изузетне резултате у различитим областима – спорт, уметност, наука.  Основна идеја ове манифестације је промоција културе духа, тела, здравог живљења и хуманости.

Обреновачки вашар

Има ли ичег што одолева зубу времена успешније од вашара? Мислите да то није тачно? Да оно што под тим именом познајете више не постоји, или да је сасвим другачије од онога што су познавали ваши родитељи, или њихови?

Но, чак и да су вашар само кулисе онога што се на њему збива, тражи и налази, тешко се може порећи упорно, аутономно, асинхроно трајање форме испуњења тe исконске и универзалне потребе људске за утапањем у вртлог тржнице, позорнице, празника јела и пића, игре, хазарда, атракције, параде, корзоа… јер вашар не можемо ни дефинисати, ни описати. Можемо га само… набрајати.

Па и те се кулисе мењају неупоредиво спорије од сваке моде и таласа технолошких иновација. На вашару ћете потражити посластицу чије сте име и укус давно заборавили. Или их нисте ни знали. Пожелети јагњетину са пања. Купити лицидерско срце. Такмичити се да освојите дрангулију непознате намене. Гледати вештине и представе стране вашем сензибилитету. Ни сва сила искустава са филмским авантурама или виртуелним игрицама последње генерације неће вас учинити незаинтересованим за уживање у једноставним, бајатим, наивним играма у сенци вашарског шатора. За узбуђења у вожњи рингишпилом. Вратоломијама возача на зиду смрти. Егзибицији гутача пламена и ножева…

Покушаћете да купите јефтиније оно што сте хтели. Или купити и оно што нисте. Истрпети врућину, прашину, буку, кишу, бол у ногама, одлучно заборављајући, бар на један дан, на климатизоване и удобне тржне центре пуније свега и свачега од сваког вашара. Или, наравно, доћи да продате или покажете било шта од тога. А можда – једноставно доћи, не тражећи за то никаквог разлога. Осим тога да је – вашар. У Обреновцу!

У календару вашара у Србији, обреновачки заузима два места. Петровдан и Крстовдан. Колико личи на друге, а колико је посебан, тешко је рећи. Као и дефинисати вашар уопште. Али је лако осетити сву заводљивост тог самониклог и спонтано креираног спектакла. Подлећи снази његовог магнетизма, попут десетина хиљада других, у збуњујућем мноштву које кида све познате димензије овог града.

Тако је вашар и сам особено сведочанство виталности Обреновца. Уравнотежености његових центрипеталних и центрифугалних сила. Које, као на снажној и узбудљивој вашарској вртешци, чине да овај град живи и тамо и овде, као предграђе метрополе, погледа упртог у њу и у замаху искорака ка свету који она симболизује, али и као центар једног посебног богатства живота, којем се увек враћа и ка којем се стреми, ништа мање вољно и снажно.



Izvor: www.obrenovac.rs

www.youtube.com

Pratite nas i lajkujte
0